MOŽEŠ LI MI OPROSTITI GRIJEHE I UVESTI U DŽENNET”

jednom Harun ar-Rašid vratio sa hadža, boravio je nekoliko dana u Kuffi. Kad je izašao jedne prilike susrete ga Behlul (naizgled neuračunljiva osoba) i poče ga jakim glasom dozivati:“Harune, Harune“! Harun ar-Rašid upita ko ga to tako zove i kad mu rekoše da je Bahlul, naredi da se podigne zastor (inače je sa ljudima govorio iza zastora) i upita ga:

“Znaš li ti mene“? Kaže:“Znam“. „A ko sam ja“?

Bahlul odgovori:“Ti si onaj koji će odgovarati Allahu, ako se nalazi na istoku, a nekome se učini zulum na Zapadu, Allah će ga pitati šta je poduzeo“!

Harun zaplaka i pognu glavu. Harun ga ponovo upita kako vidi njegovo stanje, a Bahlul odgovori: “Omjeri svoje stanje prema Kur’anu i znaćeš: “Čestiti će biti u džennetu, a pokvareni u vatri“! (al-Infitar 13-14).

Harun ponovo upita: “A naša djela“?!

Bahlul odgovori:“Allah samo od čestitih prima“! (al-Maideh 27).

„A naše rodbinsko porijeklo sa resulom“?

Bahlul odgovori:“Kad se u sur puhne, prestaju veze među njima toga dana i neće imati kad pitati jedni za druge“! (al-Mu’minun 101).

„A šta je sa šefa’atom Poslanika za nas“?!

Bahlul odgovori:“Toga dana neće koristiti šefa’at, osim kome Milostivi dozvoli i sa čijim govorom zadovljan bude“! (Taha 109).

Harun ga upita, da li mu šta treba, a on odgovori:

“Treba, možeš li mi oprostiti grijehe i uvesti me u džennet“? „Ja to ne mogu, ali sam čuo da imaš duga pa da ti ga odužim“?

Bahlul mu odgovori: “Dug se dugom ne vraća, nego vrati ti svoj dug narodu“!

Harun ponovo upita Bahlula da mu odredi pomoć sve do smrti, a on odgvori:

“Ti i ja smo Allahovi robovi, zar misliš da će se Allah tebe sjetiti, a mene zaboraviti“? „I draže mi je ono što je u Allaha, nego ono što je u tvojoj prolaznoj ruci“! Harun poge glavu i dobro zapamti Bahlulove savjete.